Титанијум диборид се може припремити различитим методама, укључујући, али не ограничавајући се на директну синтезу, термичку методу бора, електролизу растопљеног метала, методу потпомогнутог потапања метала, термичку методу угљеника, синтезу на високој температури (СХС), методу таложења паром и сол -гел метода. Конкретан увод је следећи: 12
Метода директне синтезе: титанијум у праху и прах бора високе чистоће се директно комбинују на високој температури да би се формирао титанијум диборид. Ова метода је скупа и обично се користи само у лабораторијама.
Боротермална метода: титанијум оксид и прах бора реагују на вишој температури да би се формирао титанијум диборид. Ова метода има нижу температуру реакције, али су захтеви за чистоћом сировине и односом већи.
Метода електролизе топљења: титанијум оксид реагује са боратима и флуоридима алкалних (или земноалкалних) метала у условима растопљене електролизе да би се формирао титанијум диборид.
Карботермална метода: Користећи методу карботермалне редукције, угљеник се користи као редукционо средство да реагује са титанијум оксидом на високој температури да би се формирао титанијум диборид. Ово је метода која се широко користи у индустријској производњи.
Самопропагирајућа високотемпературна синтеза (СХС): Ова метода користи магнезијум у праху као редукционо средство, покреће реакцију кроз упаљач и користи топлоту ослобођену реакцијом да заврши синтезу. Титанијум диборид произведен овом методом има малу и уједначену величину честица, али постоје техничке потешкоће.
Метода таложења паром и сол-гел метода: Ове две методе користе гасну фазу и сол стање као почетно стање, респективно, за припрему титанијум диборида кроз хемијске реакције и процесе гелирања. Ове две методе су генерално погодне за припрему у лабораторији.
Ове методе имају своје предности и мане. Коју методу изабрати зависи од захтеване чистоће производа, трошкова производње и специфичних захтева за величину и морфологију производа.